Vaginalne infekcije su najučestalija ginekološka oboljenja žena reproduktivnog doba te istovremeno i najčešći razlog za odlazak kod ginekologa, pogotovo leti.
Bakterijska vaginoza je ginekološko stanje koje pogađa skoro svaku treću ženu uzrasta između 15. i 44. godine i predstavlja poremećaj u sastavu vaginalne flore. Vaginalna flora obično sadrži većinom „dobre“ bakterije i nekoliko „loših“. Bakterijska vaginoza se razvija kada se poveća broj „loših“ bakterija u odnosu na „dobre“ bakterije, odnosno kada se poveća procenat bakterija kojima za razmnožavanje nije potreban kiseonik – takozvane anaerobne bakterije.
Lactobacillus – „dobra bakterija metabolizuje glikogen u mlečnu kiselinu u vagini i održava normalni vaginalni pH koji osigurava prirodnu obranu od „loših“ bakterija. Kada odbrana iz nekog od brojnih razloga oslabi, ostale bakterije prisutne u vagini (Bacteroides sp, Peptostreptococcus sp, Gardnerella vaginalis, G. Mobiluncus, Mycoplasma hominis) počinju da se umnožavaju i uzrokuju simptome bakterijske vaginoze.
Studija sprovedena od strane University of Arizona u Arizoni, nedavno je identifikovala porodicu bakterija Veillonellaceae i otkrila mehanizam kojim doprinose razvoju bakterijske vaginoze. Naime, povećanjem upalnog procesa i ćelijske smrti menja kiselost mikrosredine grlića materice. Ove promene podržavaju bakterijsku vaginozu i stvaraju povoljne uslove za naknadne ginekološke bolesti, poput polno prenosivih infekcija, kao i karcinoma.
Razlozi nastanka bakterijske vaginoze su brojni. Antibiotici širokog spektra mogu uništiti „dobre“ bakterije, te na taj način narušiti normalnu vaginalnu floru i uzrokovati nastanak bakterijske vaginoze. Prečesto pranje intimne regije neodgovarajućim, pogotovo baznim sredstvima, preduga upotreba tampona, intrauterini kontraceptivni ulošci, dijafragme i slično mogu narušiti tu ravnotežu. I ako bakterijska vaginoza ne spada u polno prenosive bolesti povezuje se i sa čestim menjanjem partnera i nekorišćenjem prezervativa tokom polnog odnosa.
Najčešći simptom bakterijske vaginoze jeste pojačan sekret neprijatnog mirisa. Mogu se javiti svrab, peckanje, crvenilo ili nadraženost sluzokože genitalnog područja pa čak i bol u intimnoj regiji. Dijagnozu bakterijske vaginoze postavlja ginekolog na osnovu pregleda, uzorka sekreta i laboratorijskih nalaza. Bakterijska vaginoza leči se antibioticima koje prepiše ginekolog nakon uzetog vaginalnog brisa. U samoj terapiji, ginekologu je na raspolaganju čitava paleta preparata, koji mogu da se koriste i u vidu vaginaleta, rastvora kao i tableta. Tokom terapije, odnosi nisu preporučljivi, a muškog partnera nije neophodno lečiti.
Savremeniji pristup lečenju bakterijske vaginoze i održavanju ravnoteže normalne vaginalne flore jeste upotreba probiotika. Vaginalni probiotici sadrže žive mikroorganizame koji su korisni po zdravlje kada se unose u adekvatnim količinama. Pogotovo ih je uputno koristiti za vreme letovanja jer su oni dobra preventiva nastanku i ponavljanju infekcija, te ih je dobro koristiti pre odlaska na bazen, solarijum, saunu i slično.
Ukoliko se bakterijska vaginoza ne leči na vreme može povećati rizik oboljevanja od polno prenosivih bolesti, pojave neplodnosti, vanmaterične trudnoće i prevremenog porođaja.Bakterijska vaginoza u trudnoći može povećati rizik od prevremenog porođaja ili infekcije materice nakon porođaja i zato je neophodno bakterijsku vaginozu dijagnostikovati i pravovremeno lečiti. S obzirom da je bakterijska vaginoza infekcija koja se vrlo često vraća, važno je ukloniti ili promeniti faktore koji pogoduju njenom razvoju.
Pre svega treba da budete seksualno odgovorni, pogotovo ako ulazite u odnos s novim partnerom. Međusobni razgovor partnera i testiranje pre stupanja u međusobne odnose te međusobna vernost partnera smanjuju mogućost zaraze. Svakako je važno koristiti prezervativ kako biste se zaštitili od polno prenosivih bolesti, te redovno ići na ginekološki pregled, Papa-test i po potrebi i cervikalne briseve na polno prenosive bakterije.
Uvek treba imati na umu da je neophodno pravilno održavanje intimne higijene za to posebno predviđenim preparatima čija pH vrednost treba biti između 3.8 i 4.5. Naime, važno je održavati blago kiselu vrednost pH vagine jer je to uslov za razvoj prirodne i zdrave vaginalne flore. Osim toga, izbegavajte učestalo pranje intimnog područja – tuširanje do najviše dva puta dnevno. Preporučljivo je koristiti higijenske uloške i tampone od prirodnih materijala uz njihovu čestu zamenu u toku dana, pogotovo u letnjim mesecima. Intimno rublje bi trebalo biti prozračno, napravljeno od pamuka a nikako od sintetskih materijala.
Redovna upotreba probiotika radi održavanja zdrave vaginalne flore, pogotovo ako ste na terapiji antibiotikom. Korisno je preventivno koristiti probiotike u obliku vaginaleta ili oralnih kapsula kako bi sprečili razvoj gljivične infekcije ili vaginoze. Da bi leto prošlo bez dosadnih infekcija prvi savet je da se kupaći kostim posle izlaska iz vode zameni suvim, jer mokar kupaći kostim je odlična podloga za razvoj gljivica i bakterija.
Neophodno je da se ležaljke na plaži pokrivaju vlastitim suvim peškirima, da se povede više računa pri korišćenju javnih toaleta i tuševa, kao i hotelskog aksesoara. Sva ta mesta idealna su za kontakt s bakterijama, virusima i gljivicama. Jačanje imuniteta svakako predstavlja osnov borbe protiv brojnih bolesti pa i razvoja vaginoza i to pre svega unošenjem dosta voća i povrća, dovoljno vode tokom dana kao i adekvatnom fizičkom aktivnošću uz maksimalnu redukciju upotrebe duvana i alkohola.
Prof. Dr Goran Malenković
specijalista ginekolog-akušer
subspecijalista onkolog
