Info linija i zakazivanje: 021 3000 505 / 069 84 00 505
Barijatrijska i metabolička hirurgija
Protiv gojaznosti i dijabetesa
Profesionalni telefon: +38169606599
Facebook: Obesity and Metabolic Surgery
Instagram: Gojaznost hirurgija
Prof. dr Miroslav Ilić
Prof. dr Miroslav Ilić je lekar specijalista, opšti hirurg sa iskustvom u abdominalnoj, endokrinoj, ezofagealnoj, hepato-bilio-pankreatičnoj i laparoskopskoj hirurgiji. Redovni je profesor na Katedri za hirurgiju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, kao i na ICEPS visokoj strukovnoj školi. Redovni član VANU.
Magistarska i doktorska teza bile su iz oblasti hirurgije jetre, žučnih puteva i pankreasa.
Poslednjih godina dr Ilić se bavi hirurgijom jednjaka, dijafragme i barijatrijskom hirurgijom, a trenutno je na poziciji Šefa odseka hirurgije jednjaka i gojaznosti na Klinici za grudnu hirurgiju Instituta za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici.
Predsednik je Udruženja za barijatrijsku i metaboličku hirurgiju Srbije ( Serbian Society for Bariatric and Metabolic Surgery)
Od 2008. do sada izveo je preko dve hiljade barijatrijskih operacija na matičnoj Klinici, kao i u privatnim bolnicama.
NEW Hospital aktivna u lokalnoj zajednici
Važna novost za pacijente sa potrebom snimanja želuca, tankog i debelog creva: snimanje u Opštoj bolnici NEW Hospital video kapsulom – Kapsularna endoskopija
Kada treba operisati gojaznost?
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, operacije protiv gojaznosti izvode se kod osoba koje se neuspešno leče od ovog poremećaja najmanje 2 godine i imaju BMI viši od 35 kg/m². Takođe, operacije su moguće i za pacijente sa BMI većim od 30 kg/m² koji imaju prateće bolesti poput povišenog krvnog pritiska, šećerne bolesti, povišenih masnoća u krvi, steriliteta, policističnih jajnika, oštećenja zglobova nogu ili erektilne disfunkcije. Izuzetno, operacija je moguća i kod osoba sa manjim BMI zbog profesionalnih ili estetskih razloga.
Šta je gojaznost?
Gojaznost je prekomerno nagomilavanje masne telesne mase, ne samo ispod kože već i unutar tela, oko vitalnih organa i u tkivima poput jetre. To može dovesti do "masne jetre", koja vremenom može progredirati u cirozu ili primarni maligni tumor jetre. Mnogi maligni tumori, uključujući rak debelog creva, jajnika i dojke, češći su kod gojaznih osoba. Oštećenja endokrinog sistema su značajna, jer gojaznost vodi do šećerne bolesti. Srce i kardiovaskularni sistem rade pod pojačanim naporom, povećavajući rizik od iznenadne smrti. Masno tkivo luči štetni "tumor nekrozis faktor", što izaziva oštećenja unutrašnjih organa i kože, poput ekcema i psorijaze. Operacije protiv gojaznosti postale su češće kada je rizik od operacije postao manji od rizika od nagle smrti zbog gojaznosti.
Gojaznost – opasnost za život
Operacije protiv gojaznosti daju najbolje rezultate kod osoba do 40 godina, pre nego što nastupe nepovratne promene na kardiovaskularnom i lokomotornom sistemu. Gojazne osobe često ulaze u "krug smrti" gde zbog prekomerne težine ne mogu da se kreću, postaju vezane za postelju ili stolicu, a jedini izvor radosti im postaje hrana. To dovodi do dalje socijalne izolacije, radne i fizičke nesposobnosti i zavisnosti od lekova. Ekstremna gojaznost se može javiti i kod dece. Za operaciju je potrebno da i roditelji i dete razumeju postoperativni režim života. Hirurgija je poželjna pre razvoja teških komplikacija gojaznosti na kardiovaskularnom, endokrinom i lokomotornom sistemu.
Gojaznost – vrste operacija
Danas se u hirurgiji gojaznosti razlikuju tri vrste intervencija: restriktivne operacije koje smanjuju unos hrane, malapsorptivne operacije koje ometaju apsorpciju hrane, i kombinovane operacije koje objedinjuju ova dva pristupa. Malapsorptivne operacije su kompleksnije jer menjaju normalnu fiziologiju hranjenja, što može dovesti do težih poremećaja. Indikacije za određenu proceduru variraju; kombinovana procedura je često preporučljiva za pacijente sa težim oštećenjima endokrinog i kardiovaskularnog sistema, dok je restriktivna procedura, posebno "želudačna rukavna resekcija" (Gastric Sleeve), češća za većinu pacijenata. Ranije dominantni "želudačni baj-pas" danas se manje koristi u odnosu na "želudačnu rukavnu resekciju" u većini barijatričnih operacija širom sveta, uključujući Sjedinjene Američke Države. Odluku o operativnoj proceduri treba doneti uz veliko hirurško iskustvo i pažljivo sagledavanje mogućnosti, uz podršku pratećih medicinskih službi za optimalno lečenje.
Barijatrijska hirurgija – hirurgija specijalizovanih centara i hirurga
Danas se sve barijatrične operacije izvode laparoskopskim pristupom pod opštom anestezijom, uz insuflaciju gasa u peritonealnu šupljinu. Kamera i instrumenti se uvode kroz manje otvore na trbušnom zidu, omogućavajući hirurgu praćenje operacije preko monitora. Operacija obično traje oko sat vremena ili malo više. Vrhunska hirurška tehnologija je ključna za uspeh barijatričnih operacija, uključujući visokokvalitetne monitore, teleskope, svetlosne izvore i kamere visoke rezolucije, kao i automatske samošivače za sigurno spajanje ili odsecanje digestivnog trakta. Specijalna oprema, poput operacionih stolova koji podnose težinu preko 300 kg, trokara i dužih instrumenata, takođe su neophodni. Važan faktor uspeha operacije je hirurški tim s obukom za bezbedno izvođenje ovako zahtevnih procedura. U svim velikim zdravstvenim sistemima se uspostavljaju standardi za barijatričnu hirurgiju, uključujući obuku hirurga, specijalizovane ambulante i uslove za pacijente. Uvođenje barijatrične hirurgije zahteva značajna ulaganja i stručnost radi rutinskog izvođenja ovih operacija, što je ključno jer barijatrična hirurgija zahteva visok nivo tehničke i medicinske izuzetnosti.
Posle barijatrijske hirurgije
Nakon laparoskopskog operativnog zahvata, pacijent ustaje već prvog dana, prelazi na unos tečnosti i obično ide kući za dan ili dva. Oporavak uključuje dodatno hidriranje, unos tečnosti, vitamina i antikoagulantne terapije tokom mesec dana. Brzi gubitak telesne težine nakon operacije posledica je smanjenja masnog tkiva, ali može dovesti i do gubitka mišićne mase. Preporučuje se intenzivno kretanje i umereno vežbanje kako bi se težina gubila uglavnom iz masnih i visceralnih rezervi. Pacijenti se redovno prate u našem centru nakon operacije: dve nedelje, mesec dana, dva meseca, šest meseci i godinu dana, merimo obim vrata, struka, BMI, krvni pritisak i druge parametre. Nakon godinu dana dovoljno je kontrolisati pacijenta jednom godišnje.
”Ožiljci” i višak kože
Ožiljci na mestima trokara, incizije od 5 mm i 10 mm, obično nestaju nakon nekoliko meseci, gotovo neprimetno. Redovna nega mastima protiv ožiljaka obično daje zadovoljavajuće rezultate. Kod pacijenata koji značajno mršave, često se javlja višak kože, posebno na trbuhu, dojkama, nadlakticama i butinama, u prve dve godine posle operacije. Savetujem operaciju uklanjanja viška kože nakon stabilizacije telesne težine, obično godinu dana nakon operacije. Ova operacija uključuje odsecanje kože, s ožiljkom koji se može videti, ali se pozicionira tako da je što manje primetan. Iskustvo pokazuje da je najveći izazov višak kože na stomaku, dok se na drugim mestima često može postići zadovoljavajuće zatezanje vežbanjem. Problemi s dojkama kod žena se mogu rešiti protezama ako je potrebno.
Kakva postoperativna dijeta?
U postoperativnom toku, preporučuje se dve nedelje tečne ishrane, nakon čega slede dve nedelje kašasta ishrana. Ovo je važno jer resecirani želudac još nije spreman za mehaničko pokretanje hrane, što se normalizuje za mesec dana. Nakon operacije, obrok može sadržavati oko 100 ml hrane. Slatka hrana i mahunarke su zabranjene zbog potencijalnih problema sa crevima, a masna hrana nije preporučljiva. Nakon mesec dana, dozvoljena je konzumacija svih vrsta hrane, ali u manjim količinama zbog smanjenog kapaciteta želuca. Preteran unos hrane može izazvati povraćanje. Operacija smanjuje proizvodnju hormona grelina, zbog čega pacijenti često ne osećaju glad. Nakon želudačne rukavne resekcije, neki pacijenti mogu iskusiti zatvor, koji obično nestaje nakon prilagođavanja ishrani. Kod želudačnog bypassa, moguća su prolivasta stolica zbog ubrzanog prolaza hrane kroz skraćeni digestivni trakt. Redovna suplementacija vitaminima je neophodna. Konzumacija alkohola je moguća posle želudačne rukavne resekcije, ali nije preporučljiva posle bypassa zbog rizika od ulkusa na crevima.
Barijatrijska hirurgija – komplikacije?
Komplikacije kod barijatrične hirurgije su retke, javljaju se u manje od 2% operisanih, što obuhvata uobičajene probleme poput tromboflebitisa ili infekcija rane. Teže komplikacije specifične za ovu vrstu operacija, kao što su razilaženje šavova anastomoze (gde dolazi do curenja digestivnih sokova u trbušnu šupljinu), javljaju se u manje od 0,2% slučajeva. Smrtnost je ispod 1%, što je niže nego kod mnogih drugih operativnih zahvata poput slepog creva ili srčanih operacija. Ovi rezultati su posledica iskustva iskusnih hirurga i upotrebe modernih medicinskih tehnologija.
Da li treba da se operišem?
Preporučujem barijatričnu operaciju svim gojaznim pacijentima sa povišenim krvnim pritiskom, početkom šećerne bolesti, kao i onima koji su imali neuspeh u gubitku težine kroz dijete. Prestanak uzimanja lekova za povišen krvni pritisak i srčane probleme je postignut kod svih, dok su mnogi normalizovali i nivo holesterola i triglicerida. Od 500 operisanih pacijenata tokom 11 godina, samo jedan je imao postoperativno curenje šavova na želucu, uspešno rešeno specijalnom tehnikom. Troje pacijenata nije postiglo željeni nivo mršavljenja do normalne telesne težine.
Vrste operacija
Laparoskopska “sleeve” resekcija želuca (LGS)
Laparoskopska “sleeve” resekcija želuca (operacija želučanog “rukava”) je efikasan bariatrijski postupak. Procenjeni gubitak kilograma je gotovo jednak kao kod gastričnog bajpasa, a istovremeno je želudačni rukav “prirodniji” jer hrana nastavlja da prolazi kroz sve delove gastrointestinalnog trakta. Tehnika gastrektomije se tokom poslednjih godina znatno usavršila prema tanjim i dužim “rukavima”, uz potpuno uklanjanje fundusa želuca i antruma, što je donelo boljem i dugotrajnijim gubitkom telesne težine.
Laparoskopski mini želudačni bajpas
Mini-želudačni bajpas je efikasan i dobro uspostavljen postupak koji kombinuje neka svojstva želudačnog bajpasa i gastrične rukavne resekcije. Gornji deo želuca podeljen je u cev, sličnu gornjim trima četvrtinama rukava, a zatim spojen sa petljom creva.
Laparoskopski RuY želudačni bajpas
Laparoskopska operacija želudačnog bajpasa najpopularnija je vrsta operacije mršavljenja na svetu i takozvani zlatni standard operacija mršavljenja. Razlog tome je dobar i kontinuiran gubitak kilograma, vrlo dobra kontrola pratećih bolesti i nizak rizik od hirurških komplikacija. Dugoročni rezultati operacije – gubitak težine, uticaj na prateće bolesti, niska stopa smrtnosti – dobro su dokumentovani i pouzdani.
Reviziona barijatrijska hirurgija
U užem smislu svaka operacija u cilju smanjenja telesne težine posle već jedne takve operacije – predstavlja revizionu barijatrijsku hirurgiju.
Najčešći razlozi za novu operaciju jesu ponovno zadobijanje telesne težine, ili problemi sa digestivnim sistemom (prisustvo pojačane kiseline u jednjaku, „uvrnutost“ ostaka želuca, stenoze i otežanog prolaska hrane kroz digestivnu cev usled različitih razloga itd). Sa hirurške strane mora se uspostaviti precizan razlog nastanka razloga koji vodi do nove operacije.
Opšta bolnica NEW Hospital
Opšta bolnica NEW Hospital u Novom Sadu već 3 godine predstavlja značajnu prekretnicu u zdravstvu u regionu. OB NEW Hospital je svedočanstvo kontinuirane posvećenosti pružanju vrhunske medicinske nege Novosađanima i celom regionu.
Bolnica poseduje 3 operacione sale, jedinicu intezivne terapije, stacionar sa 10 bolničkih soba koje poseduju opremu za kontinuirani monitoring i polikliniku sa dijagnostičkim centrom i laboratorijom. Na jednom mestu možete uraditi sve za proveru svog zdravlja, od preventivnog ili sistematskog pregleda, dalje dijagnostike pa sve do operativnog lečenja, kako za odrasle, tako i za naše najmlađe.
Opšta bolnica NEW Hospital je moderna, najsavremenija bolnica u regionu opremljena najnovijom medicinskom tehnologijom. Ovo osigurava da pacijenti dobijaju najviši standard nege i lečenja.
U bolnici rade lekari svih specijalnosti uključujući kardiologiju, opštu praksu, pedijatriju, hirurgiju, radiologiju i još mnogo toga. Ovo omogućava pružanje širokog spektra medicinskih usluga pod jednim krovom. Kod nas radi posvećen tim koje broji više od 200 visoko obučenih lekara, medicinskih sestara i pomoćnog osoblja koji su posvećeni pružanju odličnih zdravstvenih usluga.
Zadovoljstvo pacijenata je prvom mestu misije bolnice. Osoblje je posvećeno tome da svaki pacijent dobije personalizovanu i saosećajnu negu. Za svakog pacijenta obezbedićemo tretman koji je najoptimalniji za njega sa najmanje invazivnim lečenjem.
Nudimo širok spektar naprednih medicinskih tretmana, uključujući dijagnostičko snimanje, minimalno invazivne operacije – laparoskopske i endokopske intervencije uz brz i lak oporavak.
