Zašto je važno kontrolisati srce

Izuzetno je važno kontrolisati stanje kardiovaskularnog sistema zbog same činjenice da živimo u doba pandemije kardiovaskularnih bolesti i da je gotovo 52% smrtnosti posledica oboljenja ovog sistema.

U svetu svake godine umre 17.9 miliona ljudi od posledica kardiovaskularnih bolesti.

Bolesthi srca i krvnih sudova su takođe i vodeći uzrok smrti u Srbiji.

Faktore rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti delimo na promenljive i nepromenljive :

Promenljivi faktori rizika, koji se mogu kontrolisati ( a to znači da kontrolom možemo sprečiti 85% prevremenih smrti), su:

– arterijska hipertenzija – povišen krvni pritisak

– pušenje

– šećerna bolest – adekvatno lečenje, postizanje terapijskih ciljeva-Hb1Ac ispod 6,5%, glikemija našte ispod 7 odnosno 6,1 mmol /l, glikemija 2h nakon obroka ispod 9 mmol/l

-fizička neaktivnost – svakodnevnica savremenog čoveka

-nepravilna ishrana

-gojaznost – povišen nivo masnoća u krvi, holesterola i triglicerida

Nepromenljivi faktori rizika su:

– životna dob

– pol-muškarci preko 40. godine života i žene u menopauzi

– pozitivna porodična anamneza (bolesti srca i krvnih sudova u bližih srodnika, naročito u mlađoj životnoj dobi, ispod 55 godina života).

Osnovni saveti  u cilju primarne prevencije kardiovaskularnih bolesti su:

– budite mudri u izboru hrane i pića

– izbacite iz ishrane slatke napitke i voćne sokove, zamenite ih svežim voćem

– preporuka 5 porcija voća i povrća dnevno

– alkohol se ne preporučuje; u slučaju da pacijent konzumira alkohol, samo u skladu sa preporučenim smernicama

– ne konzumirajte prerađenu i prženu hranu

– pripremajte kod kuće zdrave obroke

– fizička aktivnost je obavezna, najmanje 30 minuta dnevno, sedam dana u nedelji

– prestanite sa konzumiranjem duvana (u roku od 2 godine rizik se značajno smanjuje, posle 15 godina nakon prestanka pušenja rizik se vraća na rizik jednak kao kod nepušača).

I pored primenjivanja gore navedenih mera primarne prevencije, neophodna je redovna kontrhola od strane kardiologa. Ko i kada treba da se javi na pregled?

– sve osobe muškog pola starije od 40 godina jednom godišnje, bez faktora rizika

– osobe ženskog pola u menopauzi, jednom godišnje, bez dodatnih faktora rizika

– 2 x godišnje osobe sa visokim faktorima rizika kao što su pušači, osobe koje imaju povišene masnoće u krvi, pozitivna porodična anamneza, bez obzira na životnu dob.

Neophodno je da prvi pregled kardiologa obuhvati sledeće segmente: uzimanje anamneze, fizikalni pregled, elektrokardiogram, UZ srca – ehokardiogram

Na osnovu prvog pregleda kardiolog donosi odluku o eventualnoj potrebi za dopuskom dijagnostikom:

HOLTER EKG-a, HOLTER KP, test fizičkim opterećenjem-ergometrija, STRES ehokardiografija, SPECT miokarda, MSCT koronarografija, koronarna angiografija.

dr Dušan Živković, spec. kardiolog