Logo-New_Hospital

Kako pobediti karcinom jajnika

Jajnici su parni ženski organi smešteni u maloj karlici, bademastog su oblika, neravne površine, dimenzije oko 40mm sa funkcijom produkcije ženskih polnih hormona i razvojem i oslobađanjem jajnih ćelija tokom reproduktivnog perioda žene.

Učestalost karcinoma jajnika je različita u svetu – najniža je u Japanu, a najviša u Skandinaviji.

U Srbiji se godišnje dijagnostikuje oko 850 novih slučajeva karcinoma jajnika, dok nešto više od polovine ovog broja izgubi bitku sa ovom opakom bolešću.

Karcinom jajnika se po učestalosti u odnosu na sve zloćudne tumore, nalazi se na petom mestu, dok je po ukupnoj smrtnosti žena od karcinoma polnih organa, karcinom jajnika na prvom mestu.  Svoju neslavno visoku poziciju duguje momentu kasne dijagnostike usled izostanka simptoma bolesti, brzom širenju malignog procesa što dovodi do toga da se velika većina slučajeva otkriva u uznapredovaloj fazi bolesti, kao i slaboj zdravstvenoj prosvećenosti i neredovnim ginekološkim pregledima.

Brojne su teorije nastanka karcinoma jajnika, ali uzrok nastanka je i dalje nepoznat. Među faktorima koji imaju uticaj na nastanak važni su:

  • godine života – rizik se povećava sa godinama i najveći je posle 50. godine,
  • prethodne maligne bolesti – rak dojke, jajnika ili materice u familiji upućuju na povećan rizik – BRCA 1 i BRCA 2 geni  – 10-15% karcinoma,
  • rizik je veći kod žena koje nisu rađale, koje su rodile u kasnijoj životnoj dobi, i kod onih sa kasnijom menpauzom,
  • uticaj hormona – upotreba oralne hormonske kontracepcije smanjuje rizik po istom principu kao i trudnoća – žene koje su rađale više puta – ređe oboljevaju,
  • neodgovorna i neadekvatna ishrana koja vodi u gojaznost povećava rizik

Većina pacijentkinja, preko 70% slučajeva, dolazi na prvi pregled u uznapredovanom stadijumu bolesti, jer tumori jajnika i kada dosegnu znatnu veličinu obično ne prave smetnje ili su one sasvim neznatne, te se iz tog razloga u anglo-saksonskoj literaturi karcinom jajnika sa pravom naziva –  „silent killer“.

Najčešće smetnje koje dovode pacijentkinju su:

  • muka i tup bol u donjem delu stomaka,
  • smetnje u ishrani i varenju, nadutost i povećanje obima stomaka
  • opstipacija i bolnost prilikom velike nužde
  • slabost, malaksalost, gubitak apetita
  • krvarenje u postmenopauzi i neuredna krvarenja u reproduktivnoj dobi

Nakon detaljno uzete anamneze za postavljanje dijagnoze se koriste vaginalni pregled, vaginalni i transabdominalni ultrazvuk sa kolor doplerom, imidžing dijagnostika – CT I MR male karlice i abdomena koje treba da ustanove eventualno povećanje jajnika ili postojanje tumorske mase i njen odnos prema okolnim organima, kao i tumorski markeri – CA- 125 , CA- 19-9, HE4, Roma index, AFP.

Za postavljanje konačne dijagnoze te određivanje tipa tumora i proširenosti bolesti potrebno je hirurškom intervencijom – otvorenom ili laparoskopskom hirurgijom sprovesti stadiranje bolesti i uzimanje uzorka tkiva za analizu.

U lečenju karcinoma jajnika se koriste hirurška terapija  i hemoterapija – zasebno ili u kombinaciji.

Izbor metode lečenja zavisi od stadijuma bolesti, godina pacijentkinje, od toga da li je rađala ili ne.

Hirurško odstranjivanje materice, jajovoda i jajnika kao i tumorskih masa primenjuje se kod svih pacijentkinja osim u početnim stadijumima tumora koji sporo rastu, kod žena koje još žele da rađaju i tada se odstranjuje samo zahvaćeni jajnik.

Rano otkrivanje karcinoma jajnika je najvažnije, jer su rezultati lečenja najbolji u ranom stadijumu bolesti. Redovni ginekološki pregledi su zbog toga od velike važnosti.

Ako su u pitanju osobe sa naslednim rizikom za karcinom jajnika treba ih kontrolisati jednom godišnje još od dečijeg uzrasta, a svakako od kada dobiju menstruaciju ili napune 12 godina. Za ostatak ženske populacije dovoljan je jedan kompletan ginekološki pregled (kolposkopija, PA bris, ultrazvuk i klinički bimanualni pregled) jednom godišnje od početka puberteta.

U smislu prevencije ženama u reproduktivnom dobu može se preporučiti korišćenje oralnih kontraceptivnih pilula, uravnotežena ishrana i redovni preventivni ginekološki pregledi, dok kod žena sa pozitivnom porodičnom anamnezom koje ne žele više rađati ili su starije od 40 godina neki stručnjaci preporučuju profilaktičko odstranjivanje jajnika iako se mišljenja o tome jako razlikuju.

Prof. Dr Goran Malenković,

specijalista ginekolog-akušer

subspecijalista onkolog

 

 

Popularni tekstovi


Elektrokauterizacija u dermatovenerologiji

Pročitaj više >

AKCIJA! Besplatan prvi pregled za novorođene bebe

Pročitaj više >

AKCIJA! Skrining kukova za bebe

Pročitaj više >

Podeli: fb li tw email

Slične vesti