Izuzetno je važno kontrolisati stanje kardiovaskularnog sistema zbog same činjenice da živimo u doba pandemije kardiovaskularnih bolesti i da je gotovo 52% smrtnosti posledica oboljenja ovog sistema.
U svetu svake godine umre 17.9 miliona ljudi od posledica kardiovaskularnih bolesti.
Bolesthi srca i krvnih sudova su takođe i vodeći uzrok smrti u Srbiji.
Koji su to faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti?
Faktore rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti delimo na promenljive i nepromenljive :
Promenljivi faktori rizika, koji se mogu kontrolisati ( a to znači da kontrolom možemo sprečiti 85% prevremenih smrti), su:
- arterijska hipertenzija – povišen krvni pritisak
- pušenje
- šećerna bolest – adekvatno lečenje, postizanje terapijskih ciljeva-Hb1Ac ispod 6,5%, glikemija našte ispod 7 odnosno 6,1 mmol /l, glikemija 2h nakon obroka ispod 9 mmol/l
- fizička neaktivnost – svakodnevnica savremenog čoveka
- nepravilna ishrana
- gojaznost – povišen nivo masnoća u krvi, holesterola i triglicerida
Nepromenljivi faktori rizika su:
- životna dob
- pol-muškarci preko 40. godine života i žene u menopauzi
- pozitivna porodična anamneza (bolesti srca i krvnih sudova u bližih srodnika, naročito u mlađoj životnoj dobi, ispod 55 godina života).
Saveti u cilju primarne prevencije kardiovaskularnih bolesti
Osnovni saveti u cilju primarne prevencije kardiovaskularnih bolesti su:
- budite mudri u izboru hrane i pića
- izbacite iz ishrane slatke napitke i voćne sokove, zamenite ih svežim voćem
- preporuka 5 porcija voća i povrća dnevno
- alkohol se ne preporučuje; u slučaju da pacijent konzumira alkohol, samo u skladu sa preporučenim smernicama
- ne konzumirajte prerađenu i prženu hranu
- pripremajte kod kuće zdrave obroke
- fizička aktivnost je obavezna, najmanje 30 minuta dnevno, sedam dana u nedelji
- prestanite sa konzumiranjem duvana (u roku od 2 godine rizik se značajno smanjuje, posle 15 godina nakon prestanka pušenja rizik se vraća na rizik jednak kao kod nepušača).
Redovna kontrola od strane kardiologa
I pored primenjivanja gore navedenih mera primarne prevencije, neophodna je redovna kontrola od strane kardiologa. Ko i kada treba da se javi na pregled?
- sve osobe muškog pola starije od 40 godina jednom godišnje, bez faktora rizika
- osobe ženskog pola u menopauzi, jednom godišnje, bez dodatnih faktora rizika
- 2 x godišnje osobe sa visokim faktorima rizika kao što su pušači, osobe koje imaju povišene masnoće u krvi, pozitivna porodična anamneza, bez obzira na životnu dob.
Neophodno je da prvi pregled kardiologa obuhvati sledeće segmente: uzimanje anamneze, fizikalni pregled, elektrokardiogram, UZ srca – ehokardiogram
Na osnovu prvog pregleda kardiolog donosi odluku o eventualnoj potrebi za dopuskom dijagnostikom:
HOLTER EKG-a, HOLTER KP, test fizičkim opterećenjem-ergometrija, STRES ehokardiografija, SPECT miokarda, MSCT koronarografija, koronarna angiografija.
dr Dušan Živković, spec. kardiolog
