Sve što treba da znate o HPV virusima

Šta su HPV virusi?

HPV (humani papiloma virus) je grupa od preko 200 povezanih virusa, od kojih se neki prenose seksualnim putem, dok drugi mogu izazvati kožne promene poput bradavica na rukama i stopalima. Seksualno prenosivi tipovi HPV-a dele se na nisko-rizične i visokorizične. Nisko-rizični HPV (pre svega tipovi 6 i 11) uglavnom ne izazivaju malignitet, ali mogu uzrokovati bradavičaste promene na koži i sluzokoži, koje se označavaju kao kondilomi. Preko ovih promena virusi se lako prenose i potrebno ih je uklanjati.

Kod infekcije visokorizičnim tipovima HPV-a najznačajniji su tipovi 16 i 18, koji su nađeni u oko 70% karcinoma izazvanih HPV-om. Pored njih, u ovu grupu spadaju i tipovi 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59, 66 i 68.

Kako se prenose?

HPV virusi se prenose direktnim kontaktom kože na kožu, najčešće tokom seksualnog odnosa (vaginalni, analni, oralni seks), ali i kontaktom sa zaraženim predmetima ili površinama. U nekim slučajevima, virus se može preneti s majke na dete tokom porođaja.

Značaj HPV-a za razvoj maligniteta

Visokorizični HPV virusi direktno utiču na promene u ćelijama epitela, što može dovesti do prekanceroznih lezija i na kraju do karcinoma.

• Karcinom grlića materice je najčešće maligno oboljenje povezano s HPV-om, odgovorno za gotovo sve slučajeve ove bolesti.
• HPV je takođe povezan s malignim bolestima drugih organa, poput anusa, penisa, vagine, vulve i ždrela. Dokazano je da se infekcijom visokorizičnim tipovima virusa može razviti oko 5% svih karcinoma u svetu, što čini oko 570.000 novih slučajeva kod žena i oko 60.000 kod muškaraca godišnje (prema podacima National Cancer Institute – NCI).

Ko su rizične grupe?

Svi koji su seksualno aktivni mogu biti izloženi HPV-u, ali sledeće grupe su u povećanom riziku:

• Osobe sa više seksualnih partnera
• Osobe koje rano stupaju u seksualne odnose
• Pušači (nikotin slabi lokalni imunitet)
• Osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom (npr. HIV pozitivni pacijenti)
• Žene koje nisu redovno na ginekološkim pregledima

Statistički gledano, većina ljudi koji stupaju u seksualne odnose će se u nekom trenutku zaraziti HPV-om, pri čemu će oko polovine infekcija biti izazvano visokorizičnim tipovima. U ženskoj populaciji više od 75% osoba zaraženih HPV-om je mlađe od 30 godina. Većina ovih infekcija traje relativno kratko i spontano se povlači u preko 90% slučajeva.

Uticaj HPV na razvoj karcinoma

Kada HPV prodre u epitelne ćelije, izaziva izmenjenu komunikaciju među ćelijama i može dovesti do nekontrolisanog umnožavanja. Većina ovakvih promena biva kontrolisana od strane imunološkog sistema, ali nekada inficirana ćelija prelazi u premalignu, a zatim u malignu ćeliju. Vreme od infekcije HPV-om do razvoja maligniteta meri se godinama, iako u nekim slučajevima proces traje znatno kraće. Dodatni faktori rizika uključuju pušenje, oslabljen imunitet, rano stupanje u nezaštićene seksualne odnose, udružene infekcije genitalnog trakta, dugotrajnu upotrebu oralnih kontraceptiva (duže od 5 godina), veći broj porođaja i trudnoće u ranom životnom dobu.

Skrining na HPV

Prema vodičima priznatih udruženja za patologiju grlića (CDC, ASCCP, ACOG), skrining na HPV se u većini zemalja ne koristi kao primarna metoda preventivnog pregleda, već kao dopunska metoda uz redovan preventivni pregled. Skrining se preporučuje jednom na svakih 5 godina kod žena starosti 30-65 godina. Kod mlađih od 30 godina rutinsko testiranje se ne preporučuje jer se većina infekcija spontano povuče u roku od 1-2 godine.

Prevencija HPV infekcija

Vakcina protiv HPV-a:

Vakcina je najefikasniji način prevencije visokorizičnih HPV infekcija i povezanih maligniteta. Dostupne vakcine (Cervarix, Gardasil, Gardasil 9) pružaju zaštitu protiv najčešćih visokorizičnih i niskorizičnih tipova virusa. Gardasil 9, na primer, štiti od 9 tipova HPV-a, uključujući 16 i 18. Preporučuje se vakcinacija devojčica i dečaka od 9 do 14 godina, pre stupanja u seksualne odnose, ali je korisna i u starijem uzrastu.

Vakcina ne sadrži DNK i žive delove virusa, već čestice slične virusu (Virus Like Particles – VLP), koje izazivaju imunološki odgovor.

HPV vakcina je sigurna i dobro podnošljiva. Najčešće nuspojave su lokalne reakcije poput bola ili crvenila na mestu primene, a ozbiljne nuspojave su izuzetno retke. Vakcinacija je najefikasnija kada se primi pre izlaganja virusu, ali studije pokazuju da može biti korisna i kod osoba koje su već bile izložene nekim tipovima HPV-a.

Masovna vakcinacija može značajno smanjiti incidencu karcinoma grlića materice i drugih malignih bolesti povezanih s HPV-om. Australija je primer zemlje u kojoj je nacionalni program vakcinacije doveo do smanjenja prevalencije HPV infekcija i prekanceroznih lezija za više od 90%.

1. Redovni pregledi:
   • PAPA test i HPV testiranje omogućavaju rano otkrivanje promena na grliću materice.
2. Siguran seks:
   • Korišćenje kondoma smanjuje rizik od prenosa HPV-a, ali ne pruža potpunu zaštitu jer HPV može inficirati i oblasti koje kondom ne pokriva.
3. Obrazovanje:
   • Edukacija mladih o rizicima i prevenciji HPV infekcije igra ključnu ulogu.

Zaključak

HPV je izuzetno čest virus, ali njegov uticaj na zdravlje može biti znatno umanjen kroz vakcinaciju, redovne preglede i edukaciju. Prevencija je ključna za smanjenje rizika od malignih oboljenja povezanih s HPV-om. Informisanost, pravovremena akcija I preventivni pregledi mogu spasiti mnoge živote.

Zaštitite svoje zdravlje – vakcinišite se i obavite preventivne preglede u Opštoj bolnici NEW Hospital!

HPV infekcije mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje, ali prevencija je ključna! U Opštoj bolnici NEW Hospital možete obaviti vakcinaciju protiv HPV-a, kao i preventivne preglede, PAPA test i HPV testiranje, koji omogućavaju rano otkrivanje promena na grliću materice.

Za više informacija i zakazivanje termina, kontaktirajte nas na 📞 021/3000 505.

Zaštitite sebe i svoje najmilije – preduzmite korake ka zdravijoj budućnosti! 💙