Priču o karcinomu dojke počećemo dobrim vestima: Karcinom dojke je izlečiv! Nijedna žene ne može da ga spreči, jer uzroci nastanka ove bolesti nisu sasvim istraženi, pa shodno tome, ne postoje ni konkretni saveti za prevenciju. Ali, ako je žena savesna i odgovorna prema svom zdravlju, odnosno ako od 21.godine jednom godišnje uradi ultrazvučni pregled grudi, a nakon 40. godine mamografiju, karcinom dojke može otkriti u početnom stadijumu i tada je izlečenje moguće, a tok samog lečenja mnogo jednostavniji i manje mučan i za pacijenta i za lekare.
Statistike na svetskom nivou nisu dobre: jedna od osam žena će tokom života oboleti od invazivnog karcinoma dojke. Srbija se, nažalost, uklapa u ove mračne statistike. Rak dojke je najčešći zloćudni tumor žena u našoj zemlji. Svake godine registruje se 4600 novoobolelih žena, a čak 1600 njih izgubi bitku sa ovom bolešću. Ova brojka mogla bi biti manja, ukoliko bi se žene redovno kontrolisale i postale svesne činjenice da bolest nije sramota, da se rak dojke može desiti baš svakoj ženi, bez obzira na genetiku, starosnu dob, hormonski status itd.
Dr Vladimir Selaković, hirurg iz Opšte bolnice NEW Hospital, skoro dve decenije bavi se hirurgijom dojke. Zašto smo odlučili da u mesecu prevencije, kada je fokus na ranom otkrivanju bolesti, govorimo o hirurgiji dojke, kao metodi lečenja karcinoma? Razlog je jasan – nije ni svaka hirurija ista. Neka je manje invazivna, neka više, a to zavisi upravo od stadijuma bolesti.
Kada govorimo o hirurgiji dojke u cilju lečenja karcinoma, da li je opravdano govoriti o minimalno invazivnoj hirurgiji, u slučaju malih karcinoma?
Pre svega, potrebno je da napravimo razliku između „malog“ i „ranog“ karcinoma dojke. Kada govorimo o „malom“ karcinomu dojke mislimo pre svega na primarni tumor koji je u prečniku manji od 2cm. Sa druge strane, termin „rani karcinom“ se odnosi na tumore koji su dijagnostikovani pre pojave udaljenih metastaza. U kliničkoj praksi ova dva termina ne moraju da se podudaraju, tj. mali primarni tumor ne podrazumeva uvek da se radi o ranom karcinomu. U svakom slučaju, ako govorimo o ranom karcinomu dojke, malih dimenzija, bez lokoregionalnih i udaljenih metastatskih depozita, apsolutno je opravdano govoriti o minimalo invazivnoj hirurgiji.
Kako izgleda oporavak nakon operacije ranog karcinoma koji nije nigde metastazirao, a kako kod operacije uznapredovalih formi?
Kada govorimo o operacijama ranog karcinom najčešće mislimo na poštedne operacije dojke sa biopsijom sentinelnog limfnog čvora. Takve operacije, u slučaju negativnog sentinelnog nodusa, danas spadaju u takozvanu dnevnu hirurgiju i ne zahtevaju boravak u bolnici duži od 1 do 2 dana. Postoperativne tegobe su minimalne, ako su uopšte i prisutne, a hirurški rezovi malih dimenzija. Sa druge strane uznapredovale forme karcinoma dojke zahtevaju mnogo mutilantnije operativne zahvate nakon kojih je, kako boravak u bolnici, tako i oporavak pacijentkinja znatno duži i komplikovaniji, a tegobe pacijentkinja izraženije.
Koliko hirurgija dojke ima „prostora“ da napreduje? Koliko se razlikuje hirurgija kojom se Vi bavite danas u odnosu na hirurgiju pre 10 ili 20 godina?
Do osamdesetih godina 20. veka hirurški tretman karcinoma dojke je podrazumevao obaveznu radikalnu mastektomiju to jest amputaciju dojke. Tu operaciju je u kliničku praksu uveo američki hirurg William Halsted krajem 19.veka i ona se kao takva, uz manje modifikacije, primenjivala kod svih pacijentkinja sa karcinomom dojke narednih, gotovo 100 godina. Čuveni italijanski hirurg Umberto Veronezi prvi je u kliničku praksu uveo poštedne operacije dojke 1981.god, a nešto kasnije i biopsiju sentinelnog limfnog čvora. Njegov rad je, praktično za 15 godina, unapredio hirurgiju dojke značajno više nego što je to bio slučaj čitav vek pre toga. Teško je predvideti koliko će se hirurgija dojke menjati u budućnosti, ali siguran sam da će nove tehnologije omogućiti dijagnostikovanje karcinoma u još ranijem stadijumu, a samim tim i mogućnost dodatnog smanjivanja obima hirurške intervencije.
Govoreći iz Vaše lične profesionalne prakse, kakvih karcinoma ima više, u početnoj ili uznapredovaloj fazi?
Svaki uznapredovali karcinom je nekad bio rani karcinom, kao što će i svaki rani karcinom u jednom momentu postati uznapredovali karcinom ukoliko se ne dijagnostikuje i ne započne lečenje na vreme, tako da je teško reći kojih ima više. Činjenica je da se danas o karcinomu dojke više priča i piše u medijima i da je svest žena o neophodnosti preventinih pregleda u porastu. Samim tim i učestalost uznapredovalih formi kracinoma dojke koje viđamo u kliničkoj praksi je manja u odnosu na period od pre 15 – 20 godina.
Da li je svest naših žena bar malo evoluirala u smislu preventivnih pregleda u cilju ranog otkrivanja karcinoma dojke, od početka Vaše karijere do sada?
Delimično sam Vam već odgovorio na ovo pitanje. U svakom slučaju, jeste. Mnogo veći broj žena se sada javlja na preventivne godišnje ultrazvučne i mamografske preglede radiologa i palpatorne preglede hirurga. Danas imamo i udruženja pacijentkinja koje boluju ili su bolovale od karcinoma dojke, koja uz nas, lekare, zaista zdušno rade na podizanju svesti među ženama o neophodnosti preventivnih pregleda. Moram da napomenem da je i dalje kod određenog broja naših žena prisutan strah od mamografskih pregleda, tj. od zračenja prilikom mamografije. Taj strah je bezraložan i neopravdan s obzrom na to da je količina zračenja prilikom mamografije ekvivalentna količini atmosferskog zračenja koju svako od nas „primi“ u toku godinu dana.
Neka to bude i poruka za kraj ovog razgovora: jedan pregled godišnje ne oduzima mnogo vremena, ne šteti, a može potencijalno da sačuva život.
