Logo-New_Hospital

Niko ne treba da živi sa bolom

Da li mora da boli? Kada će bol prestati? Lekovi mi ne deluju…

Sportske povrede sa bolnim stanjem,  migrena,  trigeminalna bol,  bol prouzrokovan herpes zosterom, hronični bolovi u zglobovima (rame, kuk, koleno),  smrznuto rame,  bol u leđima, išijalgija kao i onkološka bol može biti smanjena kao i otklonjena putem modernog pristupa terapiji bola.

Bol je najčešći simptom bolesti koji dovodi većinu bolesnika lekaru i predstavlja signal nastalog ili pretećeg organskog ili funkcionalnog oštećenja tkiva.

Akutna bol: bol je zaštitni mehanizam tela, jer se ona javlja kad god se tkivo ošteti, a uzrokuje refleksnu reakciju čoveka kako bi otklonio bolni stimulus. Akutna bol ima zaštitnu ili biološku ulogu.

Hronična bol se razvija postepeno i traje mesecima i godinama. Njene karakteristike su “tupi” osećaj ili pritisak sa teškom lokalizacijom, difuznim širenjem na okolinu i teškim lečenjem.

Multidisciplinarni pristup u terapiji bola obuhvata primenu lekova, savetovanja, fizikalnu terapiju, blokadu nerva, pa čak i hirurško lečenje kako bi se poboljšao kvalitet života pacijenta.

Hroničnu bol u celom svetu trpi 20-30% ljudi. Stalna bol im uzrokuje ozbiljne fizičke, psihičke, kognitivne, psihološke i psihosocijalne teškoće. Hronična bol je zbog toga veliki zdravstveni, ekonomski i socijalni problem. Patološka bol koja traje duže od uobičajenog vremena zarastanja rane ili lečenja bolesti naziva se hronična bol. Uzroci hronične boli mogu biti hronični patološki događaji u somatskim strukturama i organima ili hronični poremećaji u delu perifernoga ili srednjeg nervnog sistema ili oboje. Zbog tih sekundarnih promena hronična bol više nije simptom bolesti ili ozlede, nego je samostalna bolest koju obeležavaju vlastiti simptomi, znakovi i komplikacije.

Sportske povrede nastale pri trenažnom procesu kao i bol prouzrokovana njima onesposobljavaju osobu za postizanje očekivanih rezultata kao i nastavak obavljanja fizičkih aktivnosti. Adekvatno zbrinjavanje same povrede te pravovremeno lečenje bola, dovodi do skraćenja vremena povratka pune aktivnosti.

Migrena je najpoznatija vrsta glavobolje. Jak pulsirajući bol jedne polovine glave, praćen mučninom, povraćanjem, preosetljivošću na svetlost i buku. Napad migrene najčešće traje 2-3 dana, a period javljanja je individualan, od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Kod žena su napadi migrene često vezani za menstrualni ciklus. Lečenje se vrši na medikamentozni način kao i primenom periferne blokade u cilju zaustavljanja napada.

Trigeminalna bol predstavlja bol u licu koji se javlja iznenada, velikog je intenziteta i trajanja obično do 1 minut. Lečenje podrazumeva primenu lekova te u slučaju smanjene efikasnosti primene blokada delova trigeminalnog živca koja dovodi do smanjenja bola.

Postherpetična neuralgija predstavlja hronični neuropatski bol koji zaostaje nakon infekcije herpes zostera. Najčešće su zahvaćeni: interkostalni nerv (nerv između rebara), nervi lica, nervi vrata, nervi ekstremiteta.  Često se infekcija ne prepozna i naknadni bol se zato ne dijagnostikuje i ne leči kao postherpetična neuralgija.

Bol u zglobovima: “Smrznuto rame” je oboljenje tj. komplikacija, koja može nastati posle mnogih povreda i oboljenja ramena i retko nastaje bez traume. Smrznuto rame ili adhezivni kapsulitis mogu da komplikuju i hirurške intervencije u ramenoj regiji, a može da se pojavi i kao komplikacija šećerne bolesti, hemiplegije, oboljenja štitaste žlezde itd. Leči se medikamentozno kao i primenom blokada koje omogućavaju nastavak fizikalne terapije.

Bol u kuku nastala usled upala, degeneracija, povreda itd,a nakon dijagnostike, leči se kombinovanim terapijskim pristupom.  Cilj je smanjenje bolnosti kao i bolja pokretljivost pacijenta.

Išijas, odnosno išijalgija je bol duž celog išijadičnog živca. To je najveći nerv u našem telu i grana se od donjeg dela leđa, preko bokova, sedalnog dela i obe noge. Bol nastaje uglavnom usled pritiska lumbalnog diska na živac ili kičmeno suženja. Rezultat pritiska na živac je najčešće bol praćen utrnulošću i ukočenošću u nozi. Bolesnici se leče neadekvatno dugi niz godina pomoću analgetika  što otežava dugotrajnije obezboljavanje. Pored medikamentozne terapije aktuelna je primena perifernih nervnih blokada koje dovode do smanjenja bola kao i prestanka korišćenja svakodnevnog uzimanja lekova za smanjenje bola.

Bol u  leđima, dorsalgija može se podeliti na:

1.Bol u gornjem delu leđa i vratu

2. Bol u donjem delu leđa

3. Bol u srednjem delu leđa

Bol nastala kao posledica povreda, upala te stresa, remeti normalan način života. Bol je na jednom mestu ili se širi niz jednu ili obe ruke sa prisutnim trnjenjem, peckanjem, bockanjem. Lečenje se sprovodi  medikamentozno te uz primenu blokada trigger tačaka, kao i po obezboljavanju nastavkom fizikalne terapije.

Bol kod onkoloških bolesnika uglavnom nastaje zbog direktnog rasta tumora ili metastaza, ali može da bude i posledica onkološkog lečenja ili nekog drugog pratećeg oboljenja. Bol je stalna i po pravilu pokazuje stalni porast intenziteta. Potrebno je pravovremeno odrediti terapiju koja se mora redovno korigovati radi obezbeđivanja dostojanstvenog življenja bolesnika.

Niko ne treba da živi sa bolom!

 

Dr Zoran Dragić

Specijalista anestezije i reanimacije, subspecijalista medicine bola

Popularni tekstovi


Elektrokauterizacija u dermatovenerologiji

Pročitaj više >

AKCIJA! Besplatan prvi pregled za novorođene bebe

Pročitaj više >

AKCIJA! Skrining kukova za bebe

Pročitaj više >

Podeli: fb li tw email

Slične vesti