Na površini kože nalazi se zaštitni hidrolipidni film koji čuva kožu od gubitka vode i koji se suprotstavlja štetnim uticajima spoljašnje sredine. Tokom zime aktivnost sebacealnih žlezda je smanjena, samim tim manje je protektivnih lipida na koži tela pa voda lakše isparava sa kože i ona postaje suvlja.
Hladan i suv vazduh, mrazevi, sneg i vetrovi suše kožu čineći je osetljivijom, iritabilnom, koža je sklonija oštećenjima. Zimi je koža suva, perutava, crvena, gruba, sklona svrabu i ekcemima, a bore postaju izraženije i brojnije. Sve hronične inflamatorne dermatoze se pogoršavaju tokom zime, dakle, psorijaza, atopijski i seboroični dermatitis, ekcemi. Kod osoba sa rozaceom takođe dolazi do znatnog pogoršanja promena na licu zbog velikih temperaturnih razlika. Zato je potrebna dodatna nega.
Nega kože zimi se razlikuje od nege tokom leta. Tokom zime ruke i lice su delovi tela koji su najviše izloženi negativnom uticaju hladnog vazduha i vetra.
Kreme koje se koriste zimi treba da budu bogatije teksture, da dovoljno hidriraju i maste kožu, da poseduju SPF, i da regenerišu oštećenu kožnu barijeru. Hidrantne kreme su potrebne kako leti tako i zimi. Hladan vazduh i vetar isušuju kožu, čine je dehidriranom, te je odgovarajućim kremama potrebno nadomestiti izgubljenu vlažnost kože.
Prednost treba dati kremama koje u svom sastavu imaju hijaluronsku kiselinu, laktatnu kiselinu, ureu, glycerol, alfahidroksi kiseline, tj. supstance koje zadržavaju vlagu na koži. Suvu kožu možemo obradovati raznim uljima poput arganovog, orahovog i maslinovog ulja.
Zima je idealan period kada možemo da započnemo korišćenje krema sa retinolom koji popravlja nepravilnosti na koži, hiperpigmentacije, a ujedno je i moćan antiage sastojak. Kreme bogate vitaminom C, koji je sjajan antioksidans, delovaće zaštitno na kožu. Losioni, balzami, ulja za telo i puteri sa regenerativnim učincima su takođe poželjni u zimskoj kolekciji kozmetike. Ruke, stopala i laktove uveče možemo negovati vazelinom, koji će preko noći učiniti kožu mekšom i nežnijom.
Pored hranljivih krema obogaćenih vitaminima, poželjno je koristiti i antisolarne kreme.
Poželjno je izbegavati preterano čišćenje lica kao i previše pilinga jer sve to dodatno oduzima koži zaštitni lipidni omotač koji je preko potreban u borbi sa brojnim štetnim uticajima tokom hladnog vremena. Pilinzi zimi moraju biti blagi, nikako agresivni jer je koža suvlja i sklona pucanju, dovoljno je jednom nedeljno ih sprovoditi.
Gelove za tuširanje treba zameniti nežnim emulzijama, penama za tuširanje, ili uljanim kupkama koje štede površinski masni sloj na koži, svojevrsni štit kože.
Uz sva navedena uputstva o nezi kože, nužno je povećati vlažnost vazduha u prostorijama, korišćenjem ovlaživača vazduha, baš kao što je potrebno unositi dovoljne količine tečnosti kako bi koža bila u stanju da se što uspešnije izbori sa izazovima koje donose hladni zimski dani.
Dr Mirjana Elhag, specijalista dermatovenerologije
