New Hospital Logo

EU projekat EINSTEIN: Inicijativa izvrsnosti u teranostici temeljenoj na nutritivnoj hrani za zdravije društvo

Poslednjih decenija naučna istraživanja u različitim oblastima idu mnogo dalje od težnji ka zdravijem životu, prevenciji, dijagnostici i unapređenju budućnosti društva. Briga o zdravlju postaje sveobuhvatna i odnosi se na mnogo više od mentalnog i fizičkog stanja pojedinca. Iako se tehnološka rešenja razvijaju, javno zdravlje stagnira. Odabir namirnica i ishrana postaju centralni elementi vizije ljudskog blagostanja kao temelji društvene, ekonomske i fizičke vitalnosti.

Način ishrane i stil života počeli su da imaju ključnu ulogu u prevenciji različitih oboljenja. Nova istraživanja sve više pokazuju kako ishrana utiče na mikrobiome u našem organizmu a samim tim, zauzvrat, oni utiču na naše zdravlje i preferencije u hrani. Odabirom hrane koju konzumiramo mi možemo uticati i (pre)oblikovati te mikrobiome. Neravnoteže u mikrobiomima mogu uticati kao okidači za nastanak bolesti. Ova veza sve više otvara prostor nauci i istraživanjima da reaguju i pomognu u odabiru načina ishrane pojedinca a kako bi se uravnotežili mikrobiomi i sprečile predispozicije za razvoj bolesti.

Prepoznavanjem kompleksne veze između našeg zdravlja i okoline, raste i potreba za pristupačnim i održivim tehnologijama te njihovoj jednostavnoj primeni. Teranostika, inovativni pristup koji objedinjuje dijagnostičke i terapeutske funkcije u jednu platformu predvodi ovaj napredak. Evropska unija podstiče istraživanja i inovacije u rešavanju društvenih izazova a kroz podršku EINSTEIN projektu, u sklopu programa „Horizon Europe“ (2021-2027) unapređenje teranostike zasnovane na nutritivnoj hrani.

Osnov nutritivne ternostike su jestivi senzori (ili senzori napravljeni od hrane) na čijem razvoju i primeni je baziran EINSTEIN projekat. Oni će omogućiti precizno praćenje različitih parametara našeg zdravlja, poput temperature, pH vrednosti, prisutnosti bakterija i drugih štetnih faktora u cilju ranog otkrivanja simptoma bolesti. Kao inovativni uređaji, ovi senzori će moći da se svakodnevno primenjuju u dijagnostici, gde bi se na neinvazivan način identifikovali specifični poremećaji ili oboljenja u ranoj fazi a da se potom tretiraju kroz potpuno personalizovan pristup lečenju što predstavalja suštinu teranostike.

Primena teranostike proteže se na širok spektar medicinskih disciplina, uključujući onkologiju, gastroenterologiju i infektologiju, uz povećane šanse za uspešno lečenje i smanjenje nuspojava.

Kroz EINSTEIN projekat udružila su se četiri glavna činioca ka težnji savremenog zdravlja pojedinca: poljoprivreda, medicina, edukacija i tehnologija a kako bi se  postigao kompletan ciklus razvoja i praćenja svih aspekata upotrebe jestivih senzora – od razvoja i formiranja korišćenjem adekvatnih materijala, potom medicinskog praćenja i korišćenja u dijagnostici i tretmanu – preko praćenja rezultata i pozitivnih efekata primene.

Cilj projekta EINSTEIN je katalizacija transformacije u zemljama koje se ubrzano razvijaju, kao što je Srbija, fokusirajući se na institucionalne reforme i promociju održivih prehrambenih sistema. Integracijom medicine, poljoprivrede, tehnologije i obrazovanja, projekat teži da bude pionir u teranostici zasnovanoj na senzorima i mikrofludinim čipovima napravljenih od prirodnih materijala.

EINSTEIN će koristiti trans i multidisciplinarni pristup za usvajanje novih znanja i tehnologija u organskoj proizvodnji useva sa poboljšanim nutritivnim i bioaktivnim svojstvima (koji se nazivaju nutritivnim kulturama) za ljudsku ishranu. Ovi usevi će služiti kao sirovina za materijale od kojih će biti napravljeni senzora zasnovanih na nutritivnoj hrani sa dvostrukom funkcijom: terapeutskom i dijagnostičkom.

Ova inicijativa za izvrsnost naučno-tehnološkog tima za evropske inovacije, ima misiju da modernizuje obrazovni sistem u Srbiji, dovodeći ga do vodeće pozicije u evropskim oblastima istraživanja i inovacija. Kao primer uspešne transformacije i dobre prakse projekat EINSTEIN može inspirisati i druge primene širom regiona Zapadnog Balkana.

Dalekosežni cilj projekta EINSTEIN je da do 2030. godine plasira Univerzitet u Novom Sadu među 700 najboljih u svetu na Šangajskoj rang-listi, podstičući regionalni razvoj i društvenu jednakost kroz inovacije, obrazovanje i poslovni rast. Povezujući istraživanje sa praktičnim primenama, projekat nastoji da značajno unapredi zdravlje društva.

EINSTEIN vođen vizijom ubrzane inovacije, integracije ekološke održivosti i digitalnog napretka, okuplja konzorcijum od devet partnera: četiri univerziteta, dva klastera industrije, naučno-tehnološki park, bolnicu i nevladinu organizaciju, koji dolaze iz tri zemlje Evropske unije i Srbije kao države pridružene članice.

 

Opšta bolnica New Hospital učestvuje u realizaciji radnog paketa 3 koji se odnosi na razvoj nutritivnih teranostičkih uređaja-senzora hrane i ispitivanja njihove primene.

Fokus će biti na nastojanjima da se uklone prepreke na putu ka inovacijama, stimulišući sve ekositeme u kojima postoji volja za saradnju kako bi se premostio jaz između akademskog, istraživačkog, javnog i privatnog sektora.

Projekat je počeo januara meseca 2024. i trajaće punih pet godina, do kraja decembra 2028. Sve informacije o projektu EINSTEIN mogu se pronaći na zvaničnom veb sajtu www.einsteineuproject.com i platformama za društveno umrežavanje X (Twitter), Instagram, YouTube, and LinkedIn.

Kontakt: social@einsteineuproject.com
Prof. Dr. Goran Stojanović, koordinator projekta i Dr. Kristina Petrović, menadžer projekta

*****

Projekat EINSTEIN inspirisan je izuzetnim životom i doprinosom Mileve Marić-Ajnštajn, istaknute srpske fizičarke i matematičarke. Značajno je da je bila jedina žena među kolegama Alberta Ajnštajna na Politehnici u Cirihu i igrala je ključnu ulogu koja je dugo bila nedovoljno prepoznata, često zasenčena slavom njenog muža. Debata o stepenu njenog uticaja na Ajnštajnove revolucionarne teorije i dalje traje, naglašavajući njen značajan, ali često zanemaren uticaj.

Milevina uključenost u temeljne faze Ajnštajnovog rada je neosporna, posebno tokom perioda njihove saradnje u patentnom zavodu u Bernu. Sam Albert Ajnštajn je priznao njen uticaj, rekavši 1905. godine: „Sve što sam postigao u životu, moram da zahvalim Milevi. Ona je moj genijalni inspirator, moj zaštitnik od nedaća života i nauke. Bez nje moj rad nikada ne bi bio započet niti završen“. Ovo svedočanstvo o njenoj ulozi kao inspiracije i saradnice naglašava dubok uticaj koji je Mileva Marić-Ajnštajn imala na jedan od najrevolucionarnijih naučnih umova 20. veka, vodilja je u viziji i težnji EINSTEIN projekta.

 

Popularni tekstovi


vanja vaila vajagić terapije i mentalno zdravlje

Anksiozni poremećaji i traume

Pročitaj više >

doziranje leka kod dece ibuprofen ili paracetamol

Doziranje sirupa za temperaturu kod dece (ibuprofen ili paracetamol)

Pročitaj više >

Kontinuirana promocija projekta EINSTEIN od strane predstavnika Opšte bolnice New Hospital

Pročitaj više >

Podeli: fb li tw email

Slične vesti

Open chat
Postavite pitanje našem call centru ✍🏻