Štitasta žlezda je endokrina žlezda koja se nalazi na prednjoj strani vrata, parni organ u obliku leptira koji ima dva režnja spojena ismusom i prosečne težine 20 do 40 grama, čiji nepravilan rad može da dovede do brojnih zdravstvenih tegoba.
Poslednjih decenija u našoj zemlji zabeležen je povećan broj obolelih od karcinoma štitaste žlezde, a jedan od razloga za to je i sve bolja dijagnostika ove bolesti. karcinom štitaste žlezde uvek nastaje u nodusnoj strumi, ZATO JE BITNA ULTRAZVUČNA DIJAGNOSTIKA jer većina nodusa se otkriva samo na taj način.
Kako otkriti karcinom štitaste žlezde
Karcinom štitne žlezde nema jasnih simptoma, pa se najčešće otkrije tek nakon ultrazvučne dijagnostike i patocitološke analize koja ukazuje na suspektan karcinom a definitivni patohistološki nalaz nakon operacije potvrđuje prisustvo kacinoma. Osim toga, osobe koje imaju kombinaciju nodusne strume i Hašimoto tireoiditisa (može se posumnjati ultrazvučnim pregledom a dokazuje se prisustvom povišenog titra antitela na tireoglobulin i povišenog titra antitela na TPO ili biopsijom) – imaju predisponirajući faktor za nastanak karcinoma. Iz tog razloga se u pacijenata sa nodusnom strumom i autoimunom tireoiditisom mora uraditi detaljna dijagnostika što uključuje punkciju nodusa uz patocitološku analizu koja će sa velikom verovatnoćom ukazati na benignu ili verovatno malignu prirodu nodusa.
U današnje vreme sve je više obolelih od hipo i hiper funkcije štitaste žlezde, ali to ne znači da su ovi poremećaji i predispozicija za maligno oboljenje ovog organa. U najvećem broju slučajeva sa povećanjem funkcije štitaste žlezde-hipertireozom nije udružen malignitet (retko se javlja).
Šta treba da znamo o tiroidnim nodusima
Primenom ultrazvuka, kod više od 50 odsto odrasle populacije otkrivaju se tiroidni nodusi.
Oni imaju pretežno benigni tok i predstavljaju rezultat različitih patoloških procesa kao što su: adenomi, ciste, degenerativne promene uključujući tiroiditise, edeme, fibrozu ili krvarenje. Međutim, u tiroidnom nodusu u oko 5 odsto slučajeva javlja se karcinom, i to tri puta češće kod žena nego kod muškaraca.
Registar za rak Srbije zabeležio je 2.707 novootkrivenih slučajeva tiroidnog karcinoma u periodu 2001–2010, sa odnosom žene – muškarci od 3,2 : 1.
Etiološki faktori u nastanku karcinoma štitaste žlezde
Postoji nekoliko tipova karcinoma štitaste žlezde, a papilarni su najčešći i javljaju se u područjima gde nema jodnog deficita, kao što je slučaj sa Srbijom (što je pokazala i studija UNICEF-a rađena u našoj zemlji). Jonizujuće zračenje je jedini dokazan etiološki faktor koji utiče na pojavu karcinoma. Tako da svako ozračivanje štitaste žlezde ili prednje strane vrata gde se nalazi štitasta žlezda, pogotovo u mlađem životnom dobu, predstavlja veliki rizik za nastanak karcinoma štitaste žlezde. Tu je, zatim, nasledna komponenta, tj. podatak o postojanju nodusne strume u porodici kao i podatak da je neko u porodici bolovao od karcinoma štitaste žlezde.
Postoji nekoliko histoloških tipova karcinoma štitaste žlezde a najčešći su:
- Papilarni (70-80 %)
- Folikularni i Hürthle cell karcinom (10-15 % )
- Medularni ( 5-10%)
- Anaplastični ili nediferentovani karcinom (oko 3%)
Standardne metode za dijagnostiku i diferencijalnu dijagnostiku nodusa su:
- Scintigrafija štitaste žlezde
- Ultrazvuk štitaste žlezde
- Ciljana punkcija nodusa pod kontrolom ultrazvuka FNA (fine needle aspiration)
- Citologija aspirata
- hirurško lečenje i primena radioaktivnog joda
Zašto je važno rano otkrivanje malignih nodusa?
SVAKI ČVOR ILI OTEKLINU NA VRATU, BILO DA SAMI UOČITE ILI NEKO U PORODICI, SHVATITE KRAJNJE OZBILJNO I JAVITE SE LEKARU.
Ako se dijagnostikuju i leče na vreme, dobro diferentovani karcinomi imaju dobru prognozu i preživljavanje preko 95%. Preživljavanje bolesnika zavisi od životne dobi, veličine tumora i prisustva metastaza.
Preporuka: da se ultrazvučni pregled štitaste žlezde u populaciji radi jednom godišnje.
Prof. dr Jasna Mihailović, spec.nuklearne medicine, subspecijalista onkolog
