Transfuzija krvi i krvnih derivata (jedna doza)

Transfuzija krvi

je medicinski postupak koji uključuje prenos krvi ili njenih komponenata iz donora na primalaca. Ova procedura se često koristi u različitim medicinskim situacijama kako bi se nadoknadili gubici krvi, poboljšao sastav krvi ili pružila dodatna podrška pacijentima u različitim zdravstvenim stanjima. Evo nekoliko ključnih tačaka o transfuziji krvi i krvnih derivata:

1. Indikacije za transfuziju:
   • Gubitak krvi: Transfuzija se često primenjuje u slučajevima ozbiljnog gubitka krvi usled povreda, hirurških zahvata ili bolesti koje uzrokuju krvarenje.
   • Anemija: Ako pacijent pati od ozbiljne anemije, transfuzija krvi može se koristiti kako bi se povećala količina crvenih krvnih zrnaca i poboljšao transport kiseonika.
   • Hemofilija i druge koagulopatije: Osobe sa poremećajima koagulacije krvi mogu zahtevati transfuziju koagulacionih faktora.
2. Komponente krvi:
   • Crvene krvne ćelije (eritrociti): Koriste se za poboljšanje kapaciteta prenosa kiseonika u telu.
   • Sveže zamrznuta plazma: Sadrži faktore koagulacije i koristi se za lečenje poremećaja koagulacije.
   • Trombociti: Koriste se za lečenje trombocitopenije ili poremećaja koagulacije.
   • Plazma: Može se koristiti za nadoknadu krvnih proteina, tečnosti i elektrolita.
3. Testiranje kompatibilnosti: Pre nego što se sprovede transfuzija, krv davaoca i primalaca pažljivo se testira kako bi se osigurala kompatibilnost i smanjio rizik od neželjenih reakcija.
4. Neželjene reakcije: Iako je transfuzija opšteprihvaćen medicinski postupak, može izazvati neželjene reakcije. To uključuje alergijske reakcije, infekcije i reakcije imunološkog sistema.
5. Samodavanje krvi (autotransfuzija): U nekim slučajevima, pacijenti se mogu pripremiti za planirane hirurške zahvate samodavanjem sopstvene krvi nekoliko nedelja pre operacije. Ova tehnika se naziva autotransfuzija.

Važno je napomenuti da se transfuzija krvi izvodi samo kada postoji jasna medicinska potreba i nakon pažljive procene rizika i koristi. Odluka o transfuziji uvek se donosi u skladu sa individualnim potrebama i zdravstvenim stanjem pacijenta.