Zamena klasičnog uretralnog katetera

Zamena klasičnog uretralnog katetera

je medicinski postupak koji se obavlja kako bi se zamenio postojeći kateter sa novim. Ovaj postupak se obično primenjuje kod pacijenata koji imaju potrebu za produženom ili stalnom drenažom mokraće, kao što su pacijenti sa određenim medicinskim stanjima ili nakon hirurških intervencija. Evo osnovnih koraka koji obuhvataju zamenu klasičnog uretralnog katetera:

1. Priprema materijala: Medicinsko osoblje će pripremiti sve potrebne materijale, uključujući sterilan kateter odgovarajuće veličine, sterilne rukavice, sterilna sredstva za čišćenje, sterilni lubrikant, sterilne kese za odlaganje, itd.
2. Priprema pacijenta: Pacijent će biti informisan o postupku i dozvoliti će pristup intimnom području. Važno je da se pacijent pripremi za postupak kako bi se osigurala udobnost i minimalna nelagodnost.
3. Rukavice i dezinfekcija: Medicinsko osoblje će obući sterilne rukavice i dezinfikovati ruke. Zatim će pažljivo očistiti genitalno područje pacijenta kako bi se smanjio rizik od infekcija.
4. Izbacivanje starog katetera: Postojeći kateter će se pažljivo izvaditi iz uretre pacijenta. Ovaj korak može biti malo nelagodan, ali medicinsko osoblje će se truditi da ga izvede što je nežnije moguće.
5. Uvođenje novog katetera: Novi sterilni kateter će se pažljivo umetnuti u uretru pacijenta. Ovaj proces zahteva veštinu i pažnju kako bi se izbeglo oštećenje uretralnih tkiva.
6. Fiksiranje katetera: Kateter će biti pravilno fiksiran kako se ne bi pomerao. To se obično postiže pomoću trake ili flastera.
7. Provera prohodnosti: Medicinsko osoblje će proveriti da li je novi kateter ispravno postavljen i da li je urinacija moguća kroz njega.
8. Završetak postupka: Postupak će biti završen pažljivim fiksiranjem katetera i proverom prohodnosti sistema. Pacijent će dobiti upute o tome kako se brinuti o kateteru i o eventualnim komplikacijama koje bi trebalo prijaviti medicinskom osoblju.

Zamena klasičnog uretralnog katetera treba da se obavi sterilno i pod nadzorom medicinskog osoblja kako bi se osigurala bezbednost pacijenta i minimalna nelagodnost. Ovaj postupak se često primenjuje kod pacijenata koji zahtevaju drenažu urina iz mokraćnog mehura iz medicinskih ili hirurških razloga.