Ehokardiografija

Ehokardiografija

takođe poznata kao ultrazvuk srca, je dijagnostička procedura koja se koristi za dobijanje detaljnih slika srca i procenu njegove strukture i funkcije. Ova tehnika omogućava lekarima da pažljivo prouče srčane komore, srčne ventile, srčani mišić i krvne sudove u srcu, što je od suštinskog značaja za dijagnostikovanje srčanih problema i ocenu srčane funkcije.

Evo kako se obično izvodi ehokardiografija:

1. Pacijentova priprema: Pacijent se obično smešta na pregledni sto, a na koži grudnog koša se nanosi poseban gel kako bi se poboljšala provodljivost zvuka. Zvuk omogućava ehokardiografu da bolje vidi strukture srca.
2. Korisćenje ultrazvučnih talasa: Lekar koristi ultrazvučni transduser, koji emituje visokofrekventne zvučne talase, kako bi dobili slike srca. Ti talasi se odbijaju od srčanih struktura i vraćaju se kao odjek, što se zatim pretvara u slike na ekranu.
3. Praćenje srčanih struktura: Lekar pažljivo pregleda slike kako bi procenio veličinu i debljinu srčanih zidova, kontraktilnost srčanih komora, funkcionisanje srčnih ventila, protok krvi kroz srce i eventualne promene u srcu.
4. Dijagnoza i izveštaj: Na osnovu rezultata ehokardiografije, lekar postavlja dijagnozu, ocenjuje srčanu funkciju i, ako je potrebno, predlaže plan lečenja ili dalje testiranje.

Ehokardiografija se koristi za dijagnostikovanje i praćenje različitih srčanih bolesti, uključujući srčane mane, infarkt miokarda, hipertrofiju srčanih zidova, aneurizme aorte i mnoge druge probleme. Takođe je korisna za procenu srčane funkcije i efikasnosti srčnog pumpanja krvi.

Ova procedura je neinvazivna, bezbolna i bezbedna, i omogućava lekarima da brzo i tačno ocene srčano zdravlje pacijenta. Ehokardiografija je neprocenjiv alat za dijagnostiku i praćenje srčanih stanja.