Dijagnostička laparoskopija

Dijagnostička laparoskopija

je minimalno invazivni hirurški postupak koji se koristi za pregled i dijagnozu patoloških promena unutar trbušne šupljine, male karlice i karličnih organa. Ova procedura se obavlja uz pomoć laparoskopske kamere, koja se umeće kroz male incizije na trbušnom zidu, omogućavajući hirurgu da vizuelizuje unutrašnje organe i strukture.

Evo osnovnih koraka u postupku dijagnostičke laparoskopije:

1. Priprema: Pre početka postupka, pacijent će biti podvrgnut osnovnim pregledima i analizama kako bi se postavila dijagnoza ili procenila potreba za dijagnostičkom laparoskopijom.
2. Anestezija: Pacijent će biti podvrgnut opštoj anesteziji kako bi se osiguralo da bude bezbolan i nesvestan tokom celog postupka.
3. Incizije: Hirurg će napraviti nekoliko malih incizija (obično manjih od 1 centimetar) na trbušnom zidu. Kroz ove incizije će se uvesti laparoskopska kamera i instrumenti.
4. Pregled organa: Laparoskopska kamera će se umetnuti kroz jednu od incizija, dok će se hirurški instrumenti koristiti kroz druge incizije. Hirurg će pažljivo pregledati unutrašnjost trbušne šupljine i male karlice kako bi tražio patološke promene, upale, tumore, ciste, povrede ili druge abnormalnosti.
5. Biopsija ili uzimanje uzoraka: Ako se tokom dijagnostičke laparoskopije pronađu patološke promene, hirurg može izvršiti biopsiju ili uzeti uzorak tkiva za dalju analizu.
6. Zatvaranje rane: Nakon završetka postupka, incizije će biti pažljivo zatvorene šavovima ili drugim tehnikama.
7. Oporavak: Oporavak od dijagnostičke laparoskopije je obično brži nego kod tradicionalnih otvorenih operacija. Pacijent će obično moći da napusti bolnicu istog dana ili u roku od nekoliko dana. Oporavak obuhvata praćenje uputa lekara u vezi sa postoperativnom negom i daljim tretmanom, ukoliko je potreban.

Dijagnostička laparoskopija se koristi kako bi se postavila dijagnoza ili procenila stanje trbušnih i karličnih organa, naročito kada postoje nejasni simptomi ili sumnja na određene bolesti. Odluka o izvođenju ovog postupka zavisi od specifičnih medicinskih indikacija i situacija, a treba da bude rezultat razgovora između pacijenta i lekara kako bi se razmotrili svi faktori i potrebe za intervencijom. Važno je da pacijent bude potpuno informisan o postupku i njegovim mogućim posledicama.