Duži dani, više sunca i više temperature idealna su prilika za češći boravak napolju sa mališanima. Pored brojnih prednosti leto donosi i potencijalne opasnosti po zdravlje dece. Koje su potencijalne opasnosti, na šta treba obratiti pažnju i šta učiniti kako bi roditelji bili što bezbrižniji tokom i nakon boravka u prirodi, pokušaćemo da odgovorimo u ovom tekstu.
Hidratacija – dovoljan unost tečnosti, izuzetno bitna stvar za funkcionisanje celog organizma. Visoke temperature uz pretpostavljenu fizičku aktivnost dovode do pojačanog znojenja i gubitka tečnosti iz organizma. Kako bismo sprečili eventualnu dehidrataciju i njene posledice potrebno je prilikom boravka napolju uvek poneti, ili imati dostupnu dovoljnu količinu vode kojom ćemo povremeno nuditi dete.
Zaštita od sunca – svi smo svesni, poslednjih godina možda i više nego ranije, jačine sunčevog zračenja i neprijatnih posledica koje može izazvati. Da bismo izbegli te posledice i uzeli ono najbolje od leta i sunca (stvaranje D vitamina, pojačano lučenje “hormona sreće”), potrebno je poštovati određene mere:
– izbegavati boravak na otvorenom suncu u periodu od11h do17h
– adekvatna odeća – lagani, tanki, svetli materijali koji pokrivaju što veći deo tela, sunčane naočare, kačketi i šeširići
– koristiti kreme sa zaštitnim faktorima – ovde je potrebno obratiti posebnu pažnju na sastav tih krema jer većina dostupnih na našem tržištu, čak i one deklarisane za najmlađe, sadrže sintetičke UV filtere koji mogu izazvati alergijske reakcije na koži…tada se često kaže alergija na sunce, a zapravo je u pitanju štetno dejstvo hemikalija iz kreme. Pored alergija koje izazivaju, određeni sintetički sastojci koji se nalaze u sastavu krema za sunčanje takođe imaju i endokrino i kancerogeno dejstvo! Preporuka su kreme sa prirodnim, mineralnim filterima (cink oksid, titanijum dioksid) u non-nano obliku.
Krpelji – najviše vole visoku travu i drveće, posebno na manje frekventnim mestima i mestima koja nisu tretirana od strane nadležnih službi. Krpelji su potencijalni prenosioci mnogih zaraznih bolesti, od kojih je kod nas najpoznatija Lajmska bolest koju izaziva bakterija Borrelia Burgdoferi. Ono što je za utehu je da ipak većina krpelja nije zaražena i da krpelj na koži nije jednako zaraza. Šanse za prenos infekcije rastu sa vremenom koje je krpelj proveo na koži, te je bitno po povratku iz prirode pregledati kožu. Ukoliko primetite krpelja, potrebno je javiti se u najbližu zdravstvenu ustanovu, a ono što je izuzetno bitno – krpelja ne tretirajte samostalno bilo kakvim hemijskim sredstvima kako biste ga “isterali”! Poželjno je da krpelja odstrani stručno lice u nadležnoj ili najbližoj medicinskoj ustanovi. Ukoliko medicinska usluga nije dostupna, moguće je i samostalno odstraniti krpelja – tupom pincetom uhvatiti krpelja uz samu kožu, na mestu gde je zakačen i lagano ga povući u pravcu u kom je zakačen. Nakon vađenja proveriti da li je krpelj u celosti odstranjen i mesto uboda dezinfikovati odgovarajućim sredstvom. U narednom periodu (najmanje mesec dana), prilkom svakog kupanja potrebno je obratiti pažnju da li se na koži, prvenstveno na mestu uboda, pojavilo crvenilo kružnog oblika i u tom slučaju obratiti se nadležnom pedijatru ili infektologu radi dalje dijagnostike i lečenja.
Ugodno leto i bezbrižan boravak u prirodi želi Vam NEW Hospital.
Dr Nebojša Golić, pedijatar
